1755 E Wattles Rd, Troy, MI 48085

(248) 528-9971

Serbian Orthodox Church Saint Petka Vratnica

JANUAR

02 Januar - SVETI IGNATIJ BOGONOSAC

Pravoslavna crkva 2.januara  u vrene velikog Bozicnog posta molitveno se seca svetog Ignatija Bogonosca, kao i svetog Danila drugog Srpskog.

Sveti svestenomucenik Ignatije bacen je lavovima, kao je i sam zeleo, 107 godine Gospodnje.

09. Januar - SVETI STEFAN

Drugog dana po Bozicu, nasa crkva molitveno se seca Svetog prvomucenika - arhidjakona Stefana.

Stradanje svetog Stefana zbilo se godinu dana posle silaska Duha Svetoga na apostole, odnoso iste godine kada se Gospod Isus Hristos bazneo na nebo. 

Sveti Stefan je prvi hriscanin koji je stradao za Gospoda i zato se naziva Prvomucenik. 

14. Januar - SVETI VASILIJE

Sveti Vasilije Veliki, arhiepiskop kesarijski, rodjen je u breme cara Konstantina. Ziveo je samo pedeset godina, ali je bio cvrsti stub Crkve i njen revnosni strojitelj.

20. Januar - SVETI JOVAN KRSTITELJ

Jovan Preteca, koji je krstio Hrista u reci Jordanu, ziveo je u pustinji kao isposnik.

Posto je JOvan Krstitelj prekoreo cara Iroda za zenidbu sa svojom snahom, carica Irodijada ga je mrzela i nagovorila je cara da odsece glavu sveom Jovanu. To je on i ucunuo, pogubivsi ovog najveceg coveka rodjenog od zene, kako za njega kaze sam Spasitelj, i najveceg proroka. Njegove mucenicke smrti mi se secamo na dan Usekovanja glave cvetog Jovana Krstitelja (29.avgust po starom, 11 septembra po novom kalendaru). 

27. Januar - SVETI SAVA

SAVINDAN - 14 januara po starom a 27 januara po novom kalendaru, Pravoslavna Crkva slavi Svetog Savu, prvog arhiepiskopa i prosvetitelja srpskog. 

Rastko Nemanjic, najmladji sin velikog srpskog zupana Stefana Nemanhe i Ane, rodjen je oko 1174 godine. 

Godine 1234, Sveti Sava krece na svoje drugo putovanje u Svetu Zemlju. Prilikom povratka sa poklonickog putovanja, upokoio se u Bugarskoj, u Trnovu, na Bogojavljenie 14 januara 1235 godine

29. Januar - CASNE VERIGE SV. PETRA

Sveti Petar je bio medju prvim Jevrejima koji su postali ucenici Isusa Hrista. Pominje se 29. januara zbog veriga, u koje bi okovan od bezakonog Iroda, i koji pre pojavi andjela u tamnici spadose s njega (Dap 12,7).

Februar

12 Februar - SVETA TRI JERARHA


SaU vreme cara Aleksija Komjeja, doslo je medju ucenim ljudima u Carigradu do nesuglasica i prepirki, koji je od trojice svetitelja bio najveci. 

I tako dodje do podele medju pristalicama njihovim na Vasilijane, Grigorijane i Jovanite. Ali, po promisly Bozjem sve se zavrsi u korist Crkve i to cudesnim snovidjenem episkopa Evhalitskog, Jovana kome se javise sva tri svetitelja rekavsi mu: " Mi smo jedno u Boga, kao sto vidis i nema u nama nista protivrecno, nego smo svaki u svoje vreme pobudjivani Duhom Bozjim, pisali razne knjige za spasenje ljudi. I medju nama nema prvog, ni drugog, nego ako jednog spomenes, odmah su i druga dvojica tu".

Sastavljena je jedna zajednicka sluzba i odredjen je jedan zajednicki praznik za svu trojicu - SVETA TRI JERAHA.

14 Februar - SVETI TRIFUN

Sveti Trifun je imao dar da isceluje bolesne i da izgoni zle duhove. Pred smrti Sv. Trifun se pomoli Bogu i predade dusu svoju Tvorcu svome 250.godine

15 Februar - SRETENJE GOSPODNJE

Kod Hriscana, Sretenje Gospodnje se slavi 40. dan od Bozica. Sveto Pismo kaze kako cetrdeseti dan posle Rodjenja Hristovog donese Presveta Djeva svog sina u hram jerusalimski da Ga shodno zakonu, posveti Bogu i sebe ocisti. 

Dan sretnja praznovan je od samog pocetka, no torzestveno praznovanje ovoga dana ustanovljeno je narocito 544. godine u vreme cara Justinijana. 

16. FEBRUAR - SVETI SIMEON

Pobozni starac Simeon naziva se i Bogoprimac. Njemu je Bog rekao da nece umreti dok ne vidi i Hrista Spasitelja. On je to docekao i primio je na ruke maloga Hrista Boga. Zatoa se zove Bogoprimac. 

23. FEBUAR - SVETI MUCENIK HARALAMPIJE

Osudjen na smrt i izveden na gubiliste Haralampije uzdize ruke i nebu i pomoli se Bogu za sve ljude, da im Bog dade teleson zdravlje i dusevno spasenje, i da im umnozi plodove zemaljske. "Gospode, ti znas, da su ljudi meso i krv; oprosti im grehe, i izlij blagodat Tvoju na sve!"

Posle molitve ovaj starac predade dusu svoju Bogu pre nego sto dzelat spusti mc na njegov vrat. Postrada 202. godine. Njegovo telo uze Galina i cesno ga sahrani. 

16. FEBRUAR - Prepodobni Simeon Mirotocivi - STEFAN NEMANJA

Veliki vladalac srpskog naroda, ujedinitelj sprskih zemalja, tvorac nezavisne srpske drzave, branitelj Pravoslavlja, istrebitelj jeresi. Najpre bio krsten u latinskoj crkvi, no docnije oslobodi se od te crkve i postane clan crkve pravoslavne. Najpre zavisno u drzavnom pogledu od Grka, no docnije oslobodio se te zavisnosti i postao potpuno samostalan. Kada je utvrdio drzavu i veru pravoslavnu u drzavu, tada, po primeru svoga sina Save, primi monaski cin u manastira Studenici 1195 godine i dobije ime Simeon, zena njegova Ana takodje primi monaski cin i dobije ime Anastasija i povice se u zenski manastir. Posle dve godine inocestva u Studenici SImeon ode u Svetu Goru. Tu se nastani najpre u manastiru Vatopedu, zajedno sa Savom. Otac i sin provodili su dane i noci molitvi. Tu su sagradili 6 paraklisa: Spasitelju, Besrebrenicima, svetom Georgiju, svetom Teodoru, Preteci i svetom Nikolaju. Kupe rusevine Hilandara i sagrade divan manastir, u kome Simeon pozivi samo osam meseci pa skonca. Kad je bio na izdisaju, sava ga, po njegovoj zelji, polozi na prostu rogozinu. Sa ocima upravljenim u ikonu Bogomatere i Spasitelja blazeni starac izusti ove reci: " vsjakoje dihanije da hvalit Gospoda".  

MART

22. Mart - SVETIH 40 MUCENIKA - MLADENCI

Svetih Cetrdeset Mucenika Sevastijskih, koji su bili vojnici rimskog cara Likinija. Kad su nastali ponovni progoni hriscana, cetrdeset  njih nije htelo da se odrekne Hrista. Cetrdeset mucenika Sevastijskih su postradali i mucenickom slavom bili ovencani 320 godine. 

Na ovaj dan se proslavlaju Mladenci, jer su stradalnici bili mladici, pa je taj dan povezan sa prastarim obicajem darivanja mladihh bracnih parova, onih koji su se vencali od prethodnih Mladenaca do tada.  Mladenci uvek padaju uz Casni post, pa svako slavlje treba da je tome sabrazeno. 

LAZAREVA SUBOTA

Subota uoci praznika Cveti (koji uvek padaju u sestu nedelju Casnog posta) posvecena je uspomeni na vaskrsenje cetvorodnevnog Lazara, i n aulazak Hristov u Jerusalim, gde su ga deca svecano docekala i pozdravila. 

Tada se u nasim hramovima u po podnevnim casovima sluzi vecernje bogosluzenje, i u crkvu se unose mladi vrbovi lastari, tek olistali. Posto se vrba osveti, svestenik narodudeli grancice, i zatim se vrsi trokratni ophod oko hrama sa crkvenim bajracima, ripidama i ciracima. Narod obilazi oko hrama uz pevanje torparaLazareve subote. 

Ovaj praznik je isklucivo praznik dece. Za taj dan majke svecano obuku svoju decu, pa cak i onu najmamanju od nekoliko meseci, donose, svecano obucenu, crkvi, kupuki im svoncice vezane na trobojku i stavljaju oko vrata. Mlade vrbove grancice se odnose kucama i stavljaju pored ikone i kandila.  Sa ovim danom pocinje veliki Vaskrsnji praznici. 

APRIL

MAJ

06. Maj - SVETI DJORDJE - DJURDJEVDAN

PO brojnosti svecara na cetvrtom mestu slava kod Srba , iza Nikoljdana, Arandjelovdana i JOvandana. Praznik je posvecen Sv velikomuceniku Djordju koji je rodjen u Kapadokiji. 

Djurdjevdan se proslavlja isto kao i sve druge Krsne slave, pripremom slavskog kolaca, koljiva i vina, i osvestanjem koje obavlja svestenstvo Crkve. Ukoliko padne u mrsni dan, sprema se mrsna rpeza, ukoliko padne u sreda ili perak sprema se posna trpeza. 

Zbog pobede nad mnogobostvom, Svetog Djordja zovu i pobedonosac, i mnogi su ga vladari i vojnici prizivali u pomoc; cak je y Rusiji bio ustanovljen i orden za vojne zasluge - Krst svetog Djordja, koji je po rangu i vaznosti bio drugi, odmah posle ordena Svetog Andreja.


12. Maj - SVETI VASILIJE OSTROSKI

Sveti Vasilije Ostroski i Tvrdoshki rodio se u selu Mrkonicuu, u Popovom Polju 28 decembra 1610 godine, od poboznih roditelja Petra i Anastasije Jovanovic. Na krstenjy je dobio ime Stojan. 

U manastiru Tvrdosu se zamonasio dobivsi ime VAsilije. 

Neumoran u podvizima molitve, posta, fizickog truda i mnogo brojnih briga za dobro svoje pastve, Sveti Vasilije se upokojio 29 aprila 1671 godine. 

21. Maj - SVETI JOVAN BOGOSLOV

Sa Petrom i Jakovom prisustvovao je vaskresenju kcei Jairove i Preobrazenju Gospoda. Na tajoj Veceri stavio e bio glavu na prsti Isusove. Kada su svi drugi bili ostavili raspetoga Gospoda, Jovan sa svetom Bogomajkom ostao pod Krstom.  Bese mu preko 100 godina kada se predstavi u Gospodu. Kada mu ucenici posle otvorise grob, ne nadjose njegovo telo, ali svake godine 8 maja po crkvenom kalendaru ishodio je iz njegovog groba neki sitan prah, mirisan i lekovit. 

Posle dugog, mnogotrudnog i mnogoplodnog zivota na zemlji preseli se ovaj ljubljeni ucenik Hristov i stu ckrve u radosti Gospoda svoga, u mirnu i besmrtnu radost. 

22. Maj - SVETI NIKOLA LETNJI

Ovaj slavni svetitelj, milostiv, mudar i neustrasiv svesteink, proveo je svoj vek kao andjeo Bozji. Za zivota su ga bec smatrali svetiteljem i prizivali u pomoc koju je nesebicno pruzao. 

Zamonasio se u manastiru "Novi Sion"  a kasnije je izabran za arhiepiskopa grada Mira u Likiji. U tom gradu nalazile su se njegove mosti od 343 godine kada se upokoio pa sve do 1087 godine. Te godine je, u vreme cara Aleksija Kommnena i patrijarha Nikole Gramatika, telo svetog Nikolaja preneto iz Mira, likijskoga grada, u grad bari u Italiji. To je bilo vreme najezde muslimana na Likiju. Svetitelj se u jednom cudesnom snu javio nekom casnom svesteniku iz Barija i nardio da mu se mosti prenesu u Bari koji je u to vreme bio pravoslavni grad i pod pravoslavnim patrijarhom. 

Pri prenodsu svetitelskih mostiju desila su se mnoga cuesa, au ovaj dan najcesce se spominje kako je sveti Nikola povratio vid slepom srpskom kralju Stefanu Decanskom.

24. Maj - SVETI CHIRILO I METODIJE

Cirilo i Merodije su bili braca iz Solun, koji su sirili pismenost i hriscanstvo medju Slovenima, zbog cega su ostali upamceni kao "slovenski apostoli".

U Rimu se Cirilo razboleo i ubrzo umro. Sahranjen je u Crkvi Svetog Klimenta, gde su sahranjene i njegove mosti. 

Medotije je u MOravskoj preveo na slovenski jezik Bibliju. Nakon njegove smrti, u Moravskoj je zabranjena slovenska liturgija a knez Svetopluk je prognao njegove ucenike. 

Prevodom liturgijskih bibliskih knjiga, Cirilo i Metodije su udairli temelje slovenskoj pismenosti. 

VASNESENJE GOSPODNJE - SPASOVDAN

Vaznesenje Gospodnje slavi crkva u cetrdeseti dan posle Vaskrsenja Hristova, kada se Gospod uzneo na nebo,  iuvek pada u cetvrtak, seste nedelje posle Vaskrsa. Posto se Gospod kroz 40 dana iza svoga vaskresenja javljao ucenicima govoreci im o Carstvu Bozijem i posto im je zapovedao da se ne odaljuju od Jerusalima no da cekaju obecanje Svetog Duha, izveo je Gospod svoje ucenike do Vitanije, podigao je svoje  ruke i blagoslovio ih je, i blagosiljajuci ih uzneo se na nebo. Kada su ucenici sa Gore Eleonske gledali na oblak koij je Gospoda sakrio od njihovih ociju i na nebo, objavise im andjeli da ce isti Isus koji se od njih uzneo na nebo na isti nacin doci, kao sto su ga videli da se uznosi na nebo. 

Vaznesenje se prvobitno nije slavio posebnim praznikom u cetrdeseti dan posle Vaskrsa, no je provbitno Pedesetica.

JUNI

03 Juni - SVETI CAR KONSTANTIN I CARICA JELENA

Odmah po dolasku na presto, imao je car Konstantin tri velika neprijatelja: tiranina Maksencija u Rimu, Skite na Dunavu, i Vizantiju. Pred borbu sa Maksencijem, po predanju, na nebu mu se ukazao sjajan krst kao znak pobede. On je naredio da se iskuje veliki krst koji je nosen pred vojskom, i ovu pobedu. Odmah potom Konstantin je izdao znameniti Edikt u Milanu 313 godine, kojim je prestao progon hriscana Posle pobede nad Vizantijom, sagradio je divan prestoni grad na Bosforu i nazvao ga Konstantinopoljem. 

kada se car tesko razboleo, javili su mu se apostoli Petar i Pavle i savetovali da ga episkop Silvester krsti. Posle toga strasna bolest nestala je sa njegovog tela. 

Sveta Jelena, careva majka, radila je mnogo za veru Hristovu, a kada je bila u Jerusalimu pronasla je casni krst Gospodnji i  sazidala crkvu Baskresenja na Golgoti, a potom i mnoge druge crkve na  Svetoj Zemlji. 

U svojoj 80 godini umrla je ova sveta zena 327 godine a car Konstantin poziveo je jos deset godina iza svoje majke. 

Umro je u gradu Nikomidiji 337 godine a sahranjen u crkvi Svetih apostola u Carigradu. 

24 Juni - SVETI APOSTOLI VARTOLOMEJ I VARNAVA

Sveti apostol Vartolomej, jedan od dvanaest velikih apostola, propovedao je jevandjelje sa svetim Jovanom Bogoslovom  i apostolom Filipom. Propovedali su najpre u Aziju, a potom u Indiji i Jermeniji. U Jeropolju su molitvom umrtvili ogromnu zmiju koji su neznabozci obozavali i drzali u hramu. Ne shvatajuci njihovo delo, neznabozci su ih osudili i raspeli na krst. Upravo tada desio se strasan zemljotres. Ljudi su, misleci da ih Bog kaznjava zbog toga skinuli sa krsta apostole, ali Filip je vec izdahnuo. Vartolomej je otisao potom u Indiju gde je preveo Matejevo jevandjelje an indijski jezik. U Albanopolju jermenskom uboi ga je carev brat Astijag. Episkop Agaton  ga je sahranio u hramu, a kasnije su njegove mosti prenete u Benvent pa u Rim. 

Sveti apostol Varnava, jedan od sedamdesetorice, rodjen na Kirpu, ucio je zajedno sa Savlom kod Gamalila. Zvao se prvo Josif, a potom varnava - Sin Utehe. U vreme Halkodonskog sabora, saznalo se za njegov grob. Posle otkrivanja njegovih mostiju, Kiparska crkva je, kao apostolska proglasena samostalnom. Zato se ovaj dogadjaj javljanja apostola Varnave vezuje za autokefalnost Kiparske crkve. 

27 Juni - SVETI PROROK JELISEJ

Ziveo 900 godina pre Hrista. KAda je Gospod uzimao k Sebi prestarelog proroka Iliju, otkrio mu je da mu je za naslednika  odredio Jeliseja, cina Safatova, iz Avelmaula. Ilija kaza Jeliseju volju Gospodnju i ogru ga svojim ogrtacem. Po cistoti i revnosti bio je ravan najvecim prorocima, a po sili dobijenoj od Boga sve ih je prevazilazio. 

Razdvojio je vodu u Jordanu, u Jerihonu je gorki bodu ucinio pitkom, nizveo vodu u iskopane rovove u vreme rata sa Moavic. 

28 Juni - SVETI CAR LAZAR - VIDOVDAN


Sveti velikomucenik car Lazar jedan je od srpskih velikasa koji s vladali srpskim carstvom posle cara Dusana Silnog.  Sagradio je mnoge crkve, a najpoznatije su Ravanica i Lazarica. Obnovio je Hilandar i Gornjak  bio je ktitor u ruskog manastira Pantelejmona. Lazar je stalno ratovao sa tadasnjom mocnom turskom silom, ali je 28 juna na KOsovu, srpska vojska izgubila bitku, a sveti mucenik LAzar je poginuo. Telo mu je sahranjeno u njegovoj zaduzbiuni Ravanici kod cuprije. Za vreme Drugog svetskog rata, 1942 godine, njegovo telo preneto je u Beograd gde je pocivalo u miru Saborne crkve sve do 1989 godine kada je vraceno u manastir Ravanicu.

07 Juli - Ivanjdan

Na sest meseci pre svoga javljanja u Nazaretu Presvetoj Djevi Mariji, veliki Gavril, andjeo Bozji, javio se prvosvesteniku Zahariju u jerusalimskom hramu. Zaharija nije odmah poverovao ovim recima i ostao je nem sve do osmoga dana po rodjenju deteta. Kad su se sakupili rodjaci zbog obrezanja i davanja imena detetu otac Zaharija, buduci nem, napisao je na dashcici ime Jovan i istoga trentutkna progovorio. Rasculo se o ovim dogadjajima, ta je glas stigao i d Iroda, koji je naredio da se pokolju deca po Vitlejemu. 

12 Juli - PETROVDAN

Sveti apostol Petar - cin Jonin, brat Andreje prozvanog, iz plemena Simeonova, iz grada Vitsaide. Bio je ribar, i najpre se zvao Simeonom, no Gospod je blagozvoleo nazvati ga Kifom, ili Petrom. On je prvi od ucenika jasno izrazio veru u Gospoda Isusa rekavsi: "Ti su Hristos, Sin Boga zivoga". Njegova ljubav prema Gospodu bila je velika a njegova vera u Gospoda postepeno se utvrdjivala.  Cinio je mocna cudesa: lecio je bolesne, vaskrsavao mrtve; cak i od senke njegove isceljivali su se bolesnici. 

21 Juli - SVETI PROKOPIJE

Sv. velikomucenik Prokopije je hriscanski svetitelj iz 4. veka. Rodjen je u Jerusalimu. Ime po rodjenju bilo mu je Neanije. Bio je vojvoda u sluzbi cara Dioklecijana. Cesno postrada sc. Prokopije u Kesariji Palestinskoj i uvenca se vencem besmrtne slave 8. jula 303 godine.  Pravoslavna crkva slavi Svetog Amfilohija Ikonijskog 8 jula, po julijanskom kalendaru, odnosno 21 jula po gregorijanskom kalendaru. 

26 Juli - SVETI AHRANGJEL GAVRILO

Misli se da je praznovanje ovoga dana ustanovljeno jos u Svetoj Gori u 9 veku povodom javljanja ovoga arhangjela u jednoj celiji, gde je prstom u kamenu napisao pesmu Bogorodici. Pesma se zvala "Dostojno" pa se ova celija i danas tako zove. U vezi za ovim pominju se i ostala javljanja arhangjela Gavrila kao javljanje MOjsiju kad je saopstio ovom izabraniku Bozijem kako je stvoren svet, a Mojsije to zapisao u knizi Postanja. Javio se i proroku Danilu i javio tajne o buducim carstvima u dolasku Spasitelja, a potom svetoj Ani da ce roditi preblagoslovenu i precistu Mariju. Javio se pravednom Josifu, pastirima kod Vitlejema, zenama mironosicama i, najzad, samom Gosopodu u vrtu Getsimanskom kada ga je, kao coveka, krepio pred njegovo stradanje.  

30 Juli - OGNJENA MARIJA

Rodjena je u Antiohiji pisidejskoj u neznabozackoj porodici. U 12. godini Marina priklonila se veri svim bicem, zbog cega je se odrekao cak i otac. Namesnik cara Dioklecijana Olimvrije nagovarao je da se odrekne Gospoda, nudeci joj cak da mu bude zena. Devojka je odbila. Bila je mucena i potom svu ranjenu i krvavu bace je u tamnici. Marina sve izdrzala ne kolebajuci se. Najzad je posecena macem. Jedna ruka svete Marine nalazi se u manastiru Vatopedu u Svetoj Gori, a u Albaniji, na planini Longa, iznad Ohridskoj jezera nalazi se manastir svete Marine i tu pocivaju njene cudotvorne mosti.  Ovu svetinju opstuju cak i tamosnji muslimani, a neko vreme je i jedan Turcin bio tutor ovog manastira. 

02 Avgust - SVETI ILIJA

Velikim cudesima Ilija dokaza silu u vlast Boziju: on zatvori nebo, te nebi kise tri godien i sest meseci; spusti oganj s neba i zapali zrtvu Bogu svome, dok zrecevi Vaalovi to ne mogose uciniti; svede kisu s neba molitvom svojom; cudesno umnozi brasno i ulje u kuci udovice  u Sarepti, i vaskrse joj umrlog sina, prorece Ahavu, da ce my psi krv lizati, i Jezavelji, da se je psi izesti, sto se i dogodi; i druga mnoga cudesa ucini i dogadjaji prorece. 

04 Avgust - BLAGA MARIJA

Marija Magdalena je bila bliska ucenica u pratilja Isusa iz Nazareta. Pravoslavna crkva je smatra ravnom apostolima. Marija je rodom iz emsta Magdale, pored jezera Genisaretskog. U jevandjelju se pominje da je mucena od sedam zlih duhova, od kojih ju je Isus oslobodio i ucunio zdravom. Marija je tako postala Isusova pratilja. Sa velikom ljubavlju prema Isusu i sa velikom revnoscu propovedala je ona jevandjelje svetu kao Hristov apostol.  U jevandjelju po Mariji, ona je prikazana kao osoba koja je od svih bila najbliza Isusu i koja zna neke njegove reci koje ostale apostoli ne znaju. 

09 Avgust - SVETI PANTELEJMON

Pored lekarske vestine, koju je stekao ucenjem, Pantelejmonu je bio dat i dar iscelenja molitvom. Izlecio je slepog coveka. Svi lekari su govorili da za njegove oci nema spasa. Pantelejmon je slepca izlecio imenom Hristovim. Kad mu ej umro otac Pantelejmon je rasprodao imanje i sirotima i ubogima podelio milostinju. Car ga je osudio na strasno mucenje i smrt.  Pretrpeo je nevidjene muke ali ga je Bog krepio i zacelivao mu rane. Kad su ga izveli na gubuliste, Pantelejmon je klekao na molitvu. Djelat je zamahivao macem, ali nije mogao da ga pogubi, jer se mac pred svetiteljevom glavom savijao kao da je od voska. Tek kad je sveti Pantelejmon zavrsio molitvu i rekoa da mogu da ga pogube, djelat ga je posekao. Maslina pod kojim je njegovo telo bilo sahranjeno, se okitila plodom, a na grobu su se desavala cudesna iscelenja. 

19 Avgust - PREOBRAZENJE GOSPODNJE

Trece godine propovedanja na zemlji, Gospod Isus Hristos je Svojim ucenicima sve cesce govorio o Svom bliskom stradanju, ali i Svojoj slavi nakon stradanja na krstu. Da se zbog najave Njegovog stradanja ucenici ne bi sasvim raslabili i da ne bi otpali od Njega, Gospod im je delimicno pokazao Svoju Bozansku slavu. I zato, uze sa sobom Petra, Jakova i Jovana i sa njima nocu izadje na Tavor gde se pred njima preobrazi: "i zasija se lice njegovo kao sunce, a haljine njegove postadose bjele kao svetlost". I pojavise se pored njega Mojsej i Ilija, veliki starozavetni proroci. 

28 Avgust - USPENJE PRESVETE BOGORODICE - VELIKA GOSPOJINA

Jedan od najvecih hricanskih praznika, Uspenje Presvete Bogorodice, poznat i kao Velika Gospojina, uspomena je na smrt Bogorodice i, prema jevandjelskom predanju, dan kada se ona vaznela na nebo "i predala svoj duh u ruke Spasitelja". U trenutku smrti Bogorodice, kako je zapisano, "apostoli pocese pevati u slavu Bozju, a sva se soba zasja od cudne svetlosti i presvea Deva predade duh svoj u ruke Spasitelje ne osetivsi smrtnoga bola". "Mrtvo telo njeno prenese apostoli na rukama u Jerusalim u Getsimaniju, apostol Jovan nosio je maslinovu granu, a svetao obla okruzivasje njen odar i povorku". Praznovanje Uspenja Bogorodice ustanovljeno je 528 godine po zelji cara Mavrikija koji je 15 avgusta pobedio Persijance.  Vreme izmedju Velike i Male Gospojine, koja se obelezava 21 septembra, naziva se medjudnevnica, a veruje se da je taj period najbolji za branje svih plodova i lekovitih trava